U analizi je ispitivano da li mediji dominantno preuzimaju zvanični jezik državnih aktera, u kojem se masovna ubistva prikazuju pre svega kao bezbednosna pretnja koja zahteva hitne i stroge mere, ili taj pristup dovode u pitanje i otvaraju prostor za odgovore koji daju prednost podršci neposrednim žrtvama i zajednici, merama za jačanje poverenja i oporavak. Pored toga, analizirani su glavni akteri i njihovi stavovi, ponuđena objašnjenja uzroka masovnih ubistava i primerenost predloženih mera kao odgovora na tragedije.
