Praksa angažovanja radnika putem ugovora van radnog odnosa, sa ciljem da se izbegnu zakonske obaveze prema zaposlenima, sve je prisutnija u savremenom poslovnom okruženju. Ovaj problem je posebno došao do izražaja sa rastom popularnosti rada preko digitalnih platformi za rad, kako onih preko kojih je organizovan „onlajn rad“1 tako i onih gde se rad obavlja na lokaciji (u daljem tekstu „rad na lokaciji“2).
Digitalne platforme za rad često angažuju radnike putem ugovora o delu ili autorskih ugovora, iako oni kontinuirano obavljaju rad preko platforme, a ona u velikoj meri utiče na organizaciju i uslove njihovog rada. Takvi ugovori omogućavaju poslodavcima odnosno platformama da smanje troškove angažovanja radne snage i imaju veću fleksibilnost u otpuštanju radnika, dok radnici ostaju bez osnovnih prava, kao što su bolovanje, godišnji odmor, garantovana minimalna zarada i slično.