U poslednjih šest meseci čak 13% srpskih gig radnika napustilo je Upwork, dominantnu platformu za onlajn rad, čime je stopa odliva gotovo učetvorostručena u odnosu na merenje iz maja. Istovremeno, prvi put posle tri godine kontinuiranog rasta zabeležen je pad prosečne tražene cene rada po satu, dok se broj radnika koji su u vreme merenja radili na platformi smanjio. Ovo su rezultati najnovijeg merenja „Gigmetar Srbija, oktobar 2025“, koje sprovodi Re:people Centar za društvo i tehnologiju.
„Globalno usporavanje ekonomije, pad investicija i rast geopolitičkih tenzija utiču na tražnju za digitalnim uslugama. Ono što vidimo jeste prelomna tačka za srpske gig radnike: manje je prilika, konkurencija je jača, a alternativne opcije na domaćem tržištu rada postaju sve privlačnije“, kaže Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka u Re:people, Centru za društvo i tehnologiju.
Broj gig radnika koji aktivno rade na platformi opao je, a u trenutku merenja od 100 aktivnih naloga samo 39 je imalo angažman, što predstavlja pad zaposlenosti od 4 procentna poena u odnosu na prethodno merenje. Došlo je do pada prosečne tražene cene rada po satu od 2,3%, čime su se zarade vratile skoro na nivo od pre godinu dana. Prosečna tražena satnica srpskih gig radnika iznosi 23,9 USD, i dalje nešto iznad proseka centralne i istočne Evrope, ali ispod proseka zapadne Evrope.
„Pad zarada dolazi u trenutku kada se i broj radnika i broj angažmana smanjuju, što jasno ukazuje da na kretanja na digitalnom tržištu rada utiču, pre svega, faktori na strani tražnje za radom“, ocenjuje Tanja Jakobi, izvršna direktorka Re:people. „Gig rad i dalje nudi niz mogućnosti, ali ne nudi sigurnost koja je mnogima sada važnija od fleksibilnosti ili atraktivnosti posla.“
Beograd jača samo zato što drugi regioni tonu
Iako je do kontrakcije došlo u svim regionima, gig radnici su sve koncentrisaniji u gradovima. Čak 84,9% srpskih gig radnika živi i radi u 28 gradova, a Beograd prednjači. 41,7% ukupne gig populacije dolazi iz beogradskog regiona. Međutim, relativni rast Beograda posledica je izraženijeg pada u Vojvodini i regionu Južne i Istočne Srbije.
„Na prvi pogled deluje da Beograd dobija na značaju, ali to je zapravo odraz bržeg povlačenja radnika iz drugih regiona“, kaže Vladan Ivanović, glavni istraživač Gigmetra i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. „Ovakva koncentracija radnika u velikim urbanim centrima znači da će promene u globalnoj tražnji najpre pogoditi upravo ove radnike.“
Rodna ravnopravnost raste, ali uz visoku cenu
Kontrakcija gig populacije dovela je i do promena u rodnoj strukturi. Udeo žena u gig radu porastao je na 35,2%, ponajviše zato što muškarci brže napuštaju digitalno tržište rada. Žene su sada brojnije u profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim uslugama, kao i pisanju i prevođenju, profesijama u kojima su do skoro dominirali muškarci.
Istovremeno, jaz u zaradi ostaje izražen. Gig radnice prosečno ostvaruju oko 81,6% tražene cene rada svojih muških kolega. „U pojedinim profesijama jaz se smanjio, pa čak i preokrenuo u korist gig radnica, ali su muškarci i dalje znatno prisutniji u bolje plaćenim oblastima poput razvoja softvera“, kaže Ljubivoje Radonjić, istraživač saradnik na Institutu ekonomskih nauka i član Gigmetar tima.
Tržište se polako prestrukturira ka manje sofisticiranim poslovima
Najveći pad broja radnika zabeležen je u oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga i multimedije, dok je u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga došlo do rasta broja radnika. Time je ojačala uloga najmanje sofisticiranih segmenata tržišta, dok su znanjem najintenzivnije profesije pretrpele najveću kontrakciju.
U pozadini ovih promena su kombinovani efekti veštačke inteligencije, koja menja obrasce potražnje za određenim vrstama digitalnih usluga, kao i ograničenih alternativa za manje kvalifikovane radnike na tradicionalnom tržištu rada.
„Digitalno tržište rada više nije rezervisano samo za visoko specijalizovane IT eksperte“, objašnjava Zoran Kalinić, profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i član Gigmetar tima. „Sve veća grupa radnika koristi gig platforme kao alternativu nesigurnim ili potplaćenim poslovima u lokalnoj privredi, uz tendenciju značajnog broja njih da koriste gig rad kao dopunski izvor prihoda, što objašnjava zašto neke profesije rastu čak i kada zarade stagniraju ili blago padaju.“
Šta je budućnost gig rada u Srbiji
Nakon više godina ekspanzije, Srbija ulazi u period kada broj gig radnika i njihova angažovanost na platformama opadaju usled kombinacije konkurencije, emigracije i promena na tradicionalnom tržištu rada. Sve više srpskih radnika koji rade na Upwork-u želi stabilnije, dugoročnije angažmane i predvidljivije prihode, dok digitalno tržište ostaje otvoreno za nove radnike sa adekvatnim veštinama.
„Rizici ostaju visoki, pre svega zbog spoljnog okruženja. Buduća dinamika gig rada zavisiće od globalne tražnje za digitalnim uslugama, promena na ključnim tržištima, rasta konkurencije, daljeg prodora tehnologije u poslovne procese preduzeća i brzine usvajanja digitalnih veština u Srbiji“, zaključuje profesor Ivanović.
