Pravni okvir zaštite od diskriminacije u Republici Srbiji uspostavljen je 2009. godine i od tada je nadograđivan usvajanjem odgovarajućih zakona i uspostavljanjem nezavisnih institucija za zaštitu
prava građana. Međutim, unapređenje institucionalnih aranžmana ne dovodi nužno i do integrisanja antidiskriminatornih politika i normi u politički i društveni život. Izostanak doslednog sprovođenja donetih „evropskih zakona“ predstavlja hronični problem u radu domaćih institucija. Ovaj problem se redovno ističe i u izveštajima Evropske unije o napretku Srbije u procesu pridruživanja, a mnogi građani ga osećaju u svakodnevnom kontaktu sa institucijama.
