Propisi o zaštiti podataka i veštačkoj inteligenciji u Srbiji razvijaju se paralelno. ALARM prati oba procesa.
Od 2. avgusta 2026. građani Evropske unije imaju nova, zakonski garantovana prava u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije (VI). U slučajevima predviđenim evropskom Uredbom o veštačkoj inteligenciji, moraju biti obavešteni kada komuniciraju sa sistemom VI, kada je sadržaj koji vide ili slušaju generisan ili značajno izmenjen pomoću VI, kao i kada se prema njima koriste određeni sistemi za prepoznavanje emocija ili biometrijsku kategorizaciju.
To su među prvim pravilima AI Act-a čiju primenu građani mogu neposredno da osete. Obaveze za visokorizične sisteme u oblastima kao što su zapošljavanje, obrazovanje, pristup osnovnim javnim i privatnim uslugama i pravosuđe primenjivaće se od 2. decembra 2027, dok će se pravila za visokorizične sisteme ugrađene u regulisane proizvode primenjivati od 2. avgusta 2028. Upravo u tim oblastima veštačka inteligencija može uticati na odluke koje određuju nečiji radni status, pristup javnoj usluzi ili ostvarivanje osnovnih prava.
Evropski regulatorni okvir, međutim, i dalje se menja. AI Omnibus, koji je stupio na snagu 27. jula 2026, pojednostavio je deo obaveza iz AI Act-a i produžio rokove za primenu pravila o visokorizičnim sistemima. Evropska komisija te izmene obrazlaže potrebom da standardi i drugi alati za primenu budu spremni pre nego što obaveze počnu da se primenjuju, dok deo stručne javnosti i organizacija civilnog društva upozorava da pojednostavljivanje ne sme da oslabi zaštitu građana.
Ove promene važne su i za Srbiju. Domaći propisi razvijaju se oslanjanjem na evropski okvir koji se i sam ubrzano menja, pa preuzimanje njegovih rešenja neće biti ni jednostavan ni isključivo tehnički posao.
Dva zakona, dva procesa
U Srbiji se istovremeno pripremaju dva zakona važna za odnos građana i veštačke inteligencije.
Dalja dinamika ova dva procesa sada zavisi i od izbornog kalendara. Vanredni parlamentarni izbori raspisani su za 25. oktobar 2026, a raspuštanjem Narodne skupštine prestao je i mandat Vlade, koja do izbora nove Vlade obavlja samo tekuće poslove i, osim u zakonom predviđenim izuzetnim slučajevima, ne može predlagati zakone Narodnoj skupštini. To može pomeriti formalni zakonodavni put oba teksta.
Ministarstvo pravde je 30. jula otvorilo javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koja je trajala do 10. septembra. Iako je reč o propisu koji prvenstveno uređuje obradu ličnih podataka, nacrt prvi put uvodi i poseban skup pravila povezanih sa razvojem i upotrebom veštačke inteligencije.
Nacrt uređuje obradu podataka za razvoj, testiranje i primenu sistema VI, automatizovano odlučivanje i profilisanje, kao i obavezu informisanja građana o postojanju automatizovane obrade i njenim očekivanim posledicama. Predviđeno je i da lice bude obavešteno kada komunicira sa određenim sistemima veštačke inteligencije ili kada je izloženo sintetički generisanom sadržaju. Za visokorizične sisteme uvode se dodatne procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti.
To predstavlja značajan pomak. Ipak, zaštita koju ovaj zakon pruža ostaje vezana za obradu podataka o ličnosti i zato ne može biti zamena za celovit zakon o veštačkoj inteligenciji.
Drugi proces vodi Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koje priprema poseban zakon o veštačkoj inteligenciji. Ministarstvo je u junu 2026. formiralo radnu grupu za izradu nacrta, a prema dosadašnjim informacijama radna verzija u velikoj meri preuzima strukturu i logiku evropskog AI Act-a. To je očekivano u procesu usklađivanja sa pravom Evropske unije.
Ipak, već sada postoji zabrinutost da su pojedini mehanizmi zaštite građana, posebno u oblastima visokog rizika, nedovoljno razrađeni. To se naročito odnosi na pravo na obrazloženje odluke, ljudski nadzor, zaštitu ranjivih grupa i mogućnost da građani, ili organizacije koje ih zastupaju, pokrenu postupak kontrole. Javna rasprava, kada bude otvorena, biće prva prilika da se vidi da li će zakon uspostaviti pravu ravnotežu između podsticanja inovacija i zaštite prava građana.
U radu Radne grupe trenutno učestvuju samo dve organizacije civilnog društva, što nije dovoljno za oblast koja se neposredno tiče velikog broja društvenih grupa. Zato je važno da javna rasprava omogući šire uključivanje organizacija koje se bave ljudskim pravima, zaštitom od diskriminacije, pravima osoba sa invaliditetom, radnim pravima, socijalnom zaštitom, zaštitom potrošača i digitalnim pravima.
Re:People kroz projekat ALARM već aktivno prati oba zakonodavna procesa. Prve komentare i preporuke pripremili smo i podelili u okviru stručne razmene sa organizacijama civilnog društva koje prate regulisanje veštačke inteligencije. Kada nacrt zakona o veštačkoj inteligenciji bude otvoren za javnu raspravu, preporuke ćemo predstaviti i u okviru zvanične procedure. Cilj tog angažmana nije samo da se domaći propisi usklade sa evropskim pravilima, već da se u njih ugrade mehanizmi zaštite koje će građani moći stvarno da koriste.
Zašto su visokorizične oblasti u fokusu ALARM-a
ALARM je četvorogodišnji projekat koji Re:People sprovodi sa Srpskim društvom za veštačku inteligenciju iz Novog Sada, Organizacijom za razvoj karijere i omladinskog preduzetništva Connecting iz Pančeva, Moot courtom, debatnim i besedničkim klubom Iustitia iz Niša i Odborom za ljudska prava Vranje (HRCVR), a usmeren je na oblasti u kojima upotreba veštačke inteligencije može neposredno uticati na prava, životne mogućnosti i pristup osnovnim uslugama.
Automatizovani sistemi mogu odlučivati ili uticati na to ko će biti pozvan na razgovor za posao, ko će dobiti kredit ili socijalnu pomoć, kako će biti procenjen učenik ili pacijent i na koji način će institucija odlučiti o nečijem zahtevu.
U takvim situacijama nije dovoljno da sistem bude tehnički ispravan. Građanin mora da zna da se VI koristi, ko je odgovoran za odluku, na osnovu čega je ona doneta i kako može da zahteva ljudsku proveru ili da odluku ospori pred nadležnim organom.
Iskustvo sa sistemom socijalnih karata pokazuje zašto su takvi mehanizmi zaštite neophodni. Kada automatizovana obrada podataka utiče na ostvarivanje socijalnih prava, nedostatak transparentnosti, ljudskog nadzora i dostupne pravne zaštite može imati ozbiljne posledice. U ovom slučaju, oko 40.000 najugroženijih građana ostalo je bez socijalne pomoći.
Posledice nedovoljno uređenih sistema nisu ravnomerno raspoređene. Najteže mogu biti pogođeni ljudi koji već imaju najmanje resursa da razumeju i ospore odluku: osobe sa invaliditetom, siromašni i stariji građani, pripadnici manjinskih zajednica, osobe sa nižim nivoom digitalnih veština i ljudi u nestandardnim oblicima rada.
Zato zaštita ranjivih grupa ne sme ostati samo opšte načelo. Ona mora biti ugrađena u procenu rizika, ljudski nadzor, mehanizme žalbe i mogućnost intervencije tokom čitavog perioda primene sistema.
ALARM: od istraživanja do koalicije i zagovaranja
Glas građana do sada je uglavnom izostajao iz rasprave o regulisanju veštačke inteligencije. O ovoj temi najčešće govore državne institucije, tehnološka zajednica, privreda i stručnjaci, dok se malo zna o iskustvima ljudi na koje će automatizovane odluke neposredno uticati.
Zato je prvi korak ALARM-a reprezentativno istraživanje stavova i iskustava građana Srbije u vezi sa veštačkom inteligencijom. Ono će pokazati koliko građani znaju gde se veštačka inteligencija koristi, kakva su njihova iskustva, čega se plaše, kome veruju i ko bi, po njihovom mišljenju, trebalo da bude odgovoran kada sistem pogreši.
Posebna pažnja biće posvećena pravima koja postaju važna kada automatizovani sistem utiče na konkretnu odluku. To su pravo na informaciju, razumljivo obrazloženje, ljudsku proveru i mogućnost da se odluka ospori u zapošljavanju, zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti i pravosuđu.
Rezultati treba neposredno da podrže javno delovanje. Oni će služiti za pripremu javnih panela, radionica, policy brief-ova, preporuka institucijama, komunikacije sa građanima i zagovaranja tokom donošenja i primene novih propisa.
Istraživanje je, međutim, samo prvi korak. Dugoročniji cilj ALARM-a jeste da poveže organizacije civilnog društva koje se iz različitih uglova bave posledicama upotrebe veštačke inteligencije i da od njih izgradi stabilnu koaliciju za javni nadzor.
Takva koalicija mora da objedini različita znanja i iskustva. Želimo da u njoj učestvuju organizacije koje se bave ljudskim pravima, zaštitom od diskriminacije, pravima osoba sa invaliditetom, radnim pravima, socijalnom zaštitom, zdravljem, obrazovanjem, pravosuđem, zaštitom potrošača i digitalnim pravima.
Uloga koalicije neće biti samo da reaguje kada problem već nastane. Ona treba da prati primenu propisa i visokorizičnih sistema, dokumentuje slučajeve, prepoznaje ponavljajuće probleme, razmenjuje znanja, razvija zajedničke preporuke i radi na uspostavljanju konkretnih mehanizama zaštite.
Predlozi za budući zakon o veštačkoj inteligenciji prvi su korak u radu ALARM-a. U narednim fazama pratićemo kako se nova pravila primenjuju i šta ona u praksi znače za građane.
Tekst je nastao u okviru projekta ALARM, koji Re:People – Centar za društvo i tehnologiju sprovodi sa partnerskim organizacijama radi jačanja građanskog nadzora nad razvojem i primenom veštačke inteligencije u Srbiji. Projekat finansira Evropska unija.
Sadržaj teksta isključiva je odgovornost Re:People – Centra za društvo i tehnologiju i partnerskih organizacija na projektu ALARM i ni na koji način ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
